Гелда

Зьвесткі зь Вікіпэдыі — вольнай энцыкляпэдыі
Geldo
Паходжаньне
Мова(-ы) германскія
Іншыя формы
Варыянт(ы) Гілда, Гелдзь, Гільдзь
Зьвязаныя імёны Гальтаўт
Зьвязаныя артыкулы
якія пачынаюцца з «Гелда»

Гелда (Гелдзь), Гілда (Гільдзь) — мужчынскае імя і вытворнае ад яго прозьвішча.

Паходжаньне[рэдагаваць | рэдагаваць крыніцу]

Асноўны артыкул: Імёны ліцьвінаў

Гелда або Гілда (Geldo, Gildo) — імя германскага паходжаньня[1]. Іменная аснова -гелд- (-гілд-) паходзіць ад гоцкага gildan 'цаніцца, лічыцца'[2].

Варыянты імя ў гістарычных крыніцах: пристава а Витка Кгелда (8 траўня 1522 году)[3]; Войтехъ Якубовичъ Кгелда (1567 год)[4]; Юрко Кгелдичъ (24 красавіка 1580 году)[5]; Миколай Кгелда войтъ могилевской (1655 год)[6]; пану Миколаю Кгелде войту (2 і 10 жніўня 1655 году)[7]; Piotr Kilda… Jakub Kilda, zona Giędruda… Krzysztoph Kilda (3 чэрвеня 1667 году)[8]; Марыною Миколаевною Кгелдиною… небожщыка пана Миколая Кгелды… пани Кгелдовая (21 лютага 1669 году)[9]; Adamus Giełdowicz… Adama Giełdowicza (2 кастрычніка 1669 году)[10]; pana Adama Giełdowicza (5 чэрвеня 1673 году)[11]; Giełdowicz (19 чэрвеня 1677 году)[12]; domek Adama Giełdowicza (12 ліпеня 1690 году)[13]; Janowi Giełdziewiczowi (1732 год)[14]; Casimirus Gildewicz (1773 год)[15][a].

Носьбіты[рэдагаваць | рэдагаваць крыніцу]

Глядзіце таксама[рэдагаваць | рэдагаваць крыніцу]

Заўвагі[рэдагаваць | рэдагаваць крыніцу]

  1. ^ Таксама:
    • Гільцін (адзначалася старажытнае германскае імя Geldinus[16]): сеножати, на имя Кгилтинишки (1440—1492 гады)[17], Кільтыновічы (Kiltynowicz) гербу Сыракомля — літоўскі шляхецкі род[18]

Крыніцы[рэдагаваць | рэдагаваць крыніцу]

  1. ^ Förstemann E. W. Altdeutsches Namenbuch. Bd. 1: Personennamen. — Bonn, 1900. S. 639.
  2. ^ Kremer D. Die Germanischen Personennamen in Katalonien // Estudis romànics. Nr. 14, 1972. S. 132.
  3. ^ Акты, издаваемые Виленской Комиссией для разбора древних актов. Т. 24. — Вильна, 1897. С. 24.
  4. ^ Литовская метрика. Отд. 1. Ч. 3. — Петроград, 1915. С. 1124.
  5. ^ Акты издаваемые Виленской археографической комиссией. Т. 14. — Вильна, 1887. С. 204.
  6. ^ Акты, относящиеся к истории Южной и Западной России, собранные и изданные Археографической комиссией. Т. 14. — СПб, 1889. С. 809.
  7. ^ Акты издаваемые Виленской комиссией для разбора древних актов. Т. 34. — Вильна, 1909. С. 56, 64.
  8. ^ Lietuvos inventoriai XVII a. — Vilnius, 1962. P. 264—265.
  9. ^ Историко-юридические материалы, извлеченные из актовых книг губерний Витебской и Могилевской, хранящихся в Центральном архиве в Витебске. Вып. 26. — Витебск, 1895. С. 301—303.
  10. ^ Акты, издаваемые Виленской археографической комиссией. Т. 10. — Вильна, 1879. С. 375—376.
  11. ^ Акты, издаваемые Виленской археографической комиссией. Т. 10. — Вильна, 1879. С. 407.
  12. ^ Акты, издаваемые Виленской археографической комиссией. Т. 10. — Вильна, 1879. С. 420.
  13. ^ Акты издаваемые Виленской комиссией для разбора древних актов. Т. 20. — Вильна, 1893. С. 479.
  14. ^ Ragauskaitė A. Kėdainiečių vyrų įvardijimo tendencijos XVIII a. Kėdainių istorijos šaltiniuose // Baltu filoloģija. T. 31, nr. 1, 2022. P. 82.
  15. ^ Sẽnosios Pasvalio bažnyčios knygos. VII. 1743—1776 metų mirties metrikų knyga. — Savilaida, 2016. P. 54.
  16. ^ Morlet M.-T. Les noms de personne sur le territoire de l’ancienne Gaule du VIe au XIIe siècle. T. I: Les noms issus du germanique continental et les créations gallo-germaniques. — Paris, 1971. P. 109.
  17. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 3 (1440—1498). — Vilnius, 1998. P. 33.
  18. ^ Ciechanowicz J. Rody rycerskie Wielkiego Księstwa Litewskiego. T. 3. — Rzeszów, 2001. S. 288.
  19. ^ Опись документов Виленского центрального архива древних актовых книг. Вып. 8. ― Вильна, 1912. С. 144.
  20. ^ Testamenty w księgach miejskich wileńskich z XVI i XVII wieku. Katalog. — Warszawa, 2017. S. 78.